U evropi se veoma razlikuju sistemi organske proizvodnje živine. To obično mogu da budu sistemi slobodnog uzgoja, sa mobilnim kućicama, gde se životinje mogu slobodno kretati iznutra na pašu, ili sistemi sa fiksnom kućicom i kontrolisanim pristupom pašnjaku. Da bi se smanjio stres i bolest životinja, samim tim očuvanje njihovog zdravlja, veoma je važno brinuti se onjihovom ponašanju i dobrobiti.

Organski proizvođači živine mogu dobiti hranu na različite načine. Ipak, moraju poštovati evropsku regulativu o organskoj proizvodnji, koja zahteva da se hrana za životinje proizvodi na farmi ili u istom regionu. Neke farme kupuju kompletnu krmnu smešu ili kupuju proteinski koncentrat od lokalnog proizvođača hrane za mešanje sa žitaricama uzgajanim na njihovoj farmi; drugi koriste hranu za uzgoj na farmi jer sami uzgajaju žitarice i neke izvore proteina. Povećana upotreba regionalno uzgajanih resursa je od suštinskog značaja za izbegavanje uvoza organske proteinske hrane iz neevrospkih zemalja i za jačanje održivosti organske proizvodnje živine u Evropi. Snabdevanje proteinima i esencijalnim aminokiselinama biće veliki izazov za organske proizvođače jaja kada prelazak na 100 % organske sastojke hrane postane stavrnost.

U organskoj proizvodnji brojlera, jedan od velikih izazova za farmere je proizvodnja mesa sporo rastućih rasa po razumnoj ceni. Brojleri moraju da ostanu na farmi najmanje 81 dan pre nego što dostignu starost za klanje. Ključno je pronaći pravi kompromis između genetskog tipa i inteziteta hranjenja, kako bi se uvažila potražnja za energijom, proteinima i aminokiselinama u svakoj fazi proizvodnje. Brojleri moraju imati pristup prostoru slobodnog uzgoja od najmanje 4 kvadratna metra po životinji (580 brojlera / hektar) i pokrivenosti oko 10 kvadratnih metra po životinji.

Organska proizvodnja jaja raste u Evropi, gde se najveći tržišni udeo organskih jaja beleži u Skandinaviji, Austriji i Švajcarskoj. Da bi proizvele organska jaja, kokoši moraju imati pristup otvorenim pašnjacima ili sa kvalitetnom travom / biljem ili sa dodatnim krmnim materijalom kao što je sveže seno, silaža ili povrće koje se svakodnevno hrani u slojevima jaja. Zahtevi za otvorene površine, kao i prakse u vezi sa pristupom hrani za hranu, znatno se razlikuju među zemljama u Evropi.

Na ovoj stranici pregledajte i otkrijte alate koji se odnose ne samo na proizvodnju piletine, već i na drugu živinu, poput gusaka, morki, prepelica, ćurki itd.